Nova Godina dolazi za:

  • 00 DAN
  • 00 SAT
  • 00 MIN
  • 00 SEK
+

Da li je Božić Bata dečak ili deda

Kada čuju ili kažu „Božić Bata“ ljudi obično vizuelizuju Deda Mraza a kada ih pitate jesu li sigurni da su u pravu kada tako misle, vrlo često se kolebaju.

Kada, nekome kažete da napiše njegovo ime onda tek nastaje problem: veliko („B“) ili malo („b“) odnosno da li je „Bata“ ime ili imenica.

Kada sam došao na ideju da „rekonstruišem“ lik Božića Bate i predstavim ga javnosti, naročito deci, naišao sam na ozbiljan problem: Da li je on deda ili dečak?!

bozic-bata

Evo nekih zanimljivosti iz mojih istraživanja:

Jovan Jovanović Zmaj u svojoj pesmi „Božić, božić bata“ u prvoj strofi kaže:

„Danas celim svetom
Heruvimi lete
Danas će se rodit’
Hristos malo dete.“

Iz Zmajevih stihova se jasno da zaključiti da je u božić bata ustvari mali Hrist. Međutim, odakle znamo da je Čika Jova bio u pravu?!

Logično je da je “bata” dečak. „Veliki rečnik Matice srpske“ kazuje da je bata (ili bato):

  1. naziv od mila za brata, devera, muško dete: ređe za oca“,
  2. (samo u petom padežu, vokativu) – „kao uzrečica (često sa zamenicom „moj“) drug, prijatelj“,
  3. odvažan, hrabar čovek, delija, đida“.

Ako uz sve ovo pridodamo i najvažniji „dokaz“, narodni običaj rasprostranjen u mnogim zemljama evropskog kontinenta, da mali Hrist daruje decu za Božić (kod francuza je to „Enfant petit Jésus“, kod hrvata „Isusek“, kod slovenaca „Božiček“, kod čeha „Ježišek“…) onda je logično da se isti junak kod nas zove Božić bata.

bozic-bata

Sve bi bilo „kristalno“ jasno i nedvosmisleno da nasuprot ovoj teoriji ne stoji druga, još uverljivija, po kojoj je Božić Bata deda, onaj dobri starac sa dugom sedom bradom…

Po pomenutom rečniku Matice Srpske, „Bata“ može da bude i otac (ne i deda), ali činjenica je i da se u nekim evropskim jezicima ovaj lik (ili Deda Mraz) naziva Otac Božić (francuski “Pere Noel”) ili Tata Božić (italijanski “Babbo Natale”). Dakle, nameće se logičan zaključak da je tako i kod srba.

Veb portal izdavačke kuće „Prometej“ navodi i tvrdnje profesora Novosadskog univerziteta i istoričara književnosti dr Božidara Kovačeka koji pretpostavlja, sasvim osnovano, da je ime Bata (u vezi Božić-Bata) postalo od glagola batati (sa značenjem: „lupati“, „udarati“). Na prvi pogled ova pretpostavka je čudna i neverovatna jer, kakve veze može imati Božić-Bata sa glagolom lupati ili udarati!? Ipak, veza postoji. U zbirci „Srpske narodne pjesme“ Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je, pored mnogih drugih, i tri božićne pesme. Jedna od te tri pesme glasi ovako:

„Božić, Božić bata
Na oboja vrata,
Nosi kitu zlata
Da pozlati vrata
i oboja poboja.“

U svim varijantama ove pesme imamo glagol batati u kontekstu koji upućuje na značenje „udarati“, „lupati“ i sl.: Božić štapom bata (tj. udara lupa, kuca) na oboja vrata. Izvor: prometej.rs

Dakle ako „bata“ u kontekstu „Božić bata“ ne znači „dečak“ već „lupati“ a u skladu sa običajem da decu u celom svetu daruje deda (Mraz), logično je predpostaviti i zaključiti da se radi o starcu.

Čuvena veb enciklopedija „Wikipedia“ ima svoju teoriju „beba Hrist V.S. Deda Mraz“ koja tvrdi da je ideja o bebi Hristu koji daruje decu nastala u 16. veku u Nemačkoj zahvaljujući antikatoličkom pokretu i protestantskoj reformaciji Martina Lutera. Budući da protestanti ne slave svece, a Deda Mraz je u svom korenu zapravo hrišćanski svetac Nikola, bila im je potrebna nova božićna tradicija pa je mali Hrist (Kristkind) postao figurom tj. ličnošću koja deci donosi poklone. Ipak vremenom je postalo besmisleno da beba donosi poklone, pa je malog Hrista zamenila vila.

Budući da u severnoevropskim kulturama deca pevaju malom Hristu (Kristikindu) pesme posvećene svetom Nikoli, sve ukazuje na preplitanje ove dve verske figure.

Otac Božić (Vajnahtman) se takođe pojavljuje u severnim evangelističkim delovima Nemačke. Zanimljivo je da se uprkos svom protestanskom poreklu, dete Hrist više slavi među katoličkim stanovništvom, dok je Otac Božić rasprostranjeniji među protestantima.

Takođe, budući da tradicija nama bliskih naroda, danas komšija a nekad „braće“ hrvata i slovenaca, poznaje Isuseka i Božičeka, u tom smislu naš Božić bata kao dečak uopšte nije isključiv.

Još jedan paradoks je slovenački „Božiček“ koji je u novije vreme, kao i kod nas Božić Bata, sve popularniji među  stanovništvom, jasno „definisan“ kao starac ali da on decidno nije Deda Mraz već drugi lik sa sličnom funkcijom, jasno nam je da se radi o sveoštoj konfuziji u kojoj nema pravila.

Uprkos „činjenici“ da nigde „nema“ verodostojne liustracije ili slike Božića Bate iz predratnog perioda, pronašao am jednu takvu u formi reklame u tadašnjem ženskom časopisu „Žena i svet“ iz 1938. godine koju vam ovde prikazujem.bozic-bata-reklama-lux

Najzad, moj definitivni zaključak je da Božića Batu treba definisati kao starca nalik Deda Mrazu koji je, za razliku od Deda Mraza nije punačak (gojazan), koji na ramenu nosi platneni džak prepun raznih poklona: drvenih igračaka, pletenih prsluka, vunenih kapa i rukavica… Odelo mu je u etno-nacionalnom kroju: Opanci “šiljkani”, karakteristične šumadijske tamnozelene čakšire, šal oko struka, vunene čarape a motiv koji se provlači kao bitan detalj na njegovoj nošnji je prepoznatljiva Pirotska šara. Neizostavan detalj je i jedna od igračaka koja mu “viri” iz džaka, truba.

Čast da konačno “stvori” i vizualizuje lik Božića Bate pripala je poznatom domaćem umetniku i ilustratoru Branku Joviću koga mlađi naraštaji uglavnom znaju po ilustracijama iz svojih čitanki, Bukvara i sl.

Jović se istinski potrudio i nakon desetak “revizija” i prilagođavanja svojih skica i crteža stvorio finalnu verziju lika Božića Bate koju vam ovde predstavljamo.

Napisao: Miroslav Bronzić www.pismodedamraza.rs